Когда приходит вечер и туманы (Якамоти; Брандт)/ДО

— 29 —


Когда приходитъ вечеръ и туманы уныло
стелятся надъ сѣрымъ моремъ, и журавли
устало голосятъ, и крикъ ихъ въ темнотѣ
печально раздается, тогда я вспоминаю ро-
дину мою.[2]


________

Якамохи.



Источникъ

 

Примѣчанiя

  1. ЯПОНСКАЯ ЛИРИКА. Переводы А. Брандта. С.-ПЕТЕРБУРГЪ. Тип. Ю. Н. Эрлихъ (вл. А. Э. Коллинсъ), М. Дворянская 19, 1912. На сайте «stihi.ru» публикацiя Игоря Шевченко.
  2. Источникъ перевода не указанъ. Однако, очевидно, что это былъ нѣмецкий переводъ Ханса Бетге изъ его «Японской весны» (1911). У Бетге стихотворенiе названо "Heimweh" («Тоска по родине»):

    HEIMWEH

    YAKAMOCHI

    Wenn sich der Abend niedersenkt und Nebel
    Eintönig wallen übers graue Meer,
    Und wenn die Kraniche mit müder Stimme
    Ins Dunkel rufen, traurig anzuhören,—
    Dann denk ich meiner Heimat, schmerzdurchweht.

    Этотъ текстъ соответствуетъ каэси-ута № 4399 изъ «Манъёсю». (Прим. ред.)