Ко мне, младой Хромид, смотри, как я прекрасна! (Шенье; А. К. Толстой)

Ко мне, младой Хромид, смотри, как я прекрасна!..
автор Андре-Мари Шенье, пер. А. К. Толстой
Оригинал: фр. Épigrammes, XV «Accours, jeune Chromis, je t’aime, et je suis belle…». — Перевод опубл.: 1857[1]. Источник: Мастера русского стихотворного перевода / Вступительная статья, подготовка текста и примечания Е. Г. Эткинда — Л.: Советский писатель, 1968. — Т. 1. — С. 493—494. — (Библиотека поэта).

Толстой: Шенье:
* * *

Ко мне, младой Хромид, смотри, как я прекрасна!
О юноша, тебя я полюбила страстно!
Диане равная, когда, в закате дня,
Я шла, потупя взор, с восторгом на меня
Глядели пастухи, друг друга вопрошая:
«То смертная ль идет иль дева неземная?
Неэра, не вверяй себя морским волнам,
Не то богинею ты станешь, и пловцам
Придётся в бурю звать, к стерну[2] теряя веру,
Фетиду[3] белую и белую Неэру!»

<Осень 1856>

Fragment.

Accours, jeune Chromis, je t’aime, et je suis belle;
Blanche comme Diane et légère comme elle,
Comme elle grande et fière; et les bergers, le soir,
Lorsque, les yeux baissés, je passe sans les voir,
Doutent si je ne suis qu’une simple mortelle,
Et me suivant des yeux, disent; « Comme elle est belle!
Néere, ne vas point te confier aux flots
De peur d’être déesse; et que les matelots
N’invoquent, au milieu de la tourmente amère,
La blanche Galathée et la blanche Néere. »

 



  1. Впервые — в журнале «Библиотека для чтения», 1857, т. 141, с. 10.
  2. Стерно — руль.
  3. Фетида (греч. миф.) — старшая из морских нимф-нереид.