Страница:Annenkov1878 bot slovar.djvu/98

Эта страница была вычитана

Кюе́льаса́. — Тунг. Anagassyn v. Küol-assa. — Нѣм. Binsenschwertel, Blumenbinse, Blumenrohr, Cyperschwertel, die Rosenbinse, Schwanenblume, das Wasserliesch, Wasserviole. — Франц. Jonc fleuri. — Англ. Flowering Rush. Water Gladiolus. Корень и сѣм. Rad. et Sem. Junci floridi прежде употребл. въ медицинѣ. Въ народн. медиц. употр. отъ водяной въ питьѣ. Корни въ Арх. губ. бѣдными жителями, а также Тунгусами въ Сибири и Киргизами около Гурьева употр. въ пищу. Калмыки пекутъ въ золѣ свѣжіе и сухіе корни этого растенія и ѣдятъ ихъ съ саломъ (Кир. 147). Въ Молдавіи тоже печеные корни употребл. въ пищу. Послѣ сосны составляетъ важнѣйшую пищу Якутовъ. У Якутовъ существуетъ предразсудокъ, что онъ цвѣтетъ только тогда, когда его никто не видитъ и что онъ можетъ перемѣнить мѣсто (Павлова, Зам. о Вилюйск. краѣ).

Būxus L. Buxaceae. Pr. XVI. 1. 4. Бужбонъ (у сад.) — Пол. Buckszpan. — Чешск. Zimostráz. — Сербск. Zelenica. — Zelenika. Шамширъ. Бусъ. — Нѣм. Buchsbaum, Buxbaum. — Франц. Buis. — Англ. The Box Tree.

Buxus sempervirens L. Въ Слав. Кедръ, въ русск. перев. Букъ (Исх. LX, 13). Дерево Букшпанъ, Букшпань, Буксусникъ (Кален.) Буксъ (Даль). Геванъ. Бужбонъ. Зеленичье дерево, Зеленика. Пальмовое дерево, Пальмовый кустъ, Пальма. Самшитъ, Шамшитъ (съ тат.) — Пол. Buckszpan. — Чешск. Pušpan. Pass-pan. — Сербск. Шимширъ, Бусъ, Мрчела. — Луз. Buksownja, Smjertne zelo. Bukowe kérčki. Puspan, Buksowe kérčki. — Болг. Чемширъ. — Тат. Samschit. — Груз. Имер. Бза (Сред.) — Мингр. Бзакали (Эрист.) — Калм. Boschtom (Pall.) — Арм. Армавени. Тосахъ. — У Грек. за Кавк. Мирсина. — Турки въ Анат. Мершинъ агачъ. — Нѣм. Gemeiner Buxbaum, Immergrüner Bux. — Франц. Le Buis, Bois de fer, Grand Buis des forets, Buis commun. Разность низкорослая наз. Buis nain, Buis à bordures, Buis d'Artois, Buis de Hollande. Petit buis. Видъ Bux. balearica наз. Buis géant. — Англ. The Evergreen or Common Box-Tree. Листья его прежде употр. въ медицинѣ. Древесина его очень плотна и идетъ на разныя мелкія издѣлія подъ именемъ Пальмоваго дерева. Само растеніе служитъ украшеніемъ садовъ.

Bȳssus L. Fungi. Byssac. Rbh. 1. 61. Жилочница (Собол.) Жилочникъ. У Coбол. Мышій огонь sub Byssus phosphorea. Водяной цвѣтъ; мож. быть Шмара. — Пол. Pomcha. Бисеръ. — Чешск. Plstiwka, Plšivka. — Луз. Bisor. — Нѣм. Flaumfaser, Gruft-Schwindelschimmel, die Seidenwalze. — Франц. Bysse, Cheveux de la vierge. — Англ. Byssus, Down-Moos.

Byssus Jolithus L. Фіалковый мохъ. — Нѣм. Veilchenmoos. Der Berg-Safran, der wohlriechende Schimmel, der gemeine Veilchenbyssus, der Veilchenstein, der Violettstein. Растетъ на камняхъ, имѣетъ пріятный запахъ, содержитъ іодъ и составляетъ народное лекарство отъ накожныхъ сыпей.

C

Cacālia Dc. Composit. VI. 327. — Пол. Miłosna. Morowy korzeń, Morowiec, Morownik, Lubezyca. — Чешск. Hawez. — Сербск. Havez. — Луз. Milka. — Нѣм. Die Pestwurz. — Франц. La Cacalie. — Англ. Cacalia. Alpine Coolt's Foot (Cabbage tree, Carnations tree назв. Cacalia Kleinii).

Cacalia hastata L. a pubescens. Бездонница (Арх.) Большой Прикрытъ (Соб. Лепех.) Гнилопашка (Даль). Недоспѣлка (Pall). Свирѣль. Тузъ широколиственный (Вятск. Meyer). Чистякъ копѣйчатый (Мейеръ, Б. Сл.) — Гольды Lächympa. — Гиляки Pytk (Max. Pr. 164). На Сахал. — Issi (Glehn.) — Аино Komuliso? Молодыя рр. въ Сиб. употр. въ пищу.

Cacalia sonchifolia L. Нынѣ Emilia sonchifolia Dc. Кисточки (у садовн.) съ нѣм. Pinselblume.

Cāchrys L. Umbellif. Pr. IV. 236. Пол. Zmłod. — Чешск. Kadidlowka. — Сербск. Kadilovka. — Нѣм. Die Nussdolde. —