Страница:Annenkov1878 bot slovar.djvu/332

Эта страница была вычитана

S

Sāccharum officinarum L. Gramin. Kunth. I. 474. Steud. 405. Греч. Sacchar, Saccharon отъ арабск. Soukar, Sukkar. Сахарный тростникъ. — Пол. Cukier, Trzcina cukrowa. Cukrownik, Cukrownica. — Чешск. Cukrownik. — Сербск. Sladorovac. — Луж. Cokorina. — Нѣм. Echtes Zuckerrohr. — Франц. Canne à sucre. Roseau à sucre. — Англ. Sugar Cane. — Груз. Чала-шак(h)риса, Шак(h)рисъ-чала. Отеч. Остъ-Индія. Разводится въ Америкѣ.

Sagīna procumbens L. Саryoph. I. 389. Отъ Sagina, кормъ, жиръ, т. е. хорошій кормъ, откуда Жируха (Собол. и Сл. Ц. назв. взятое отъ значенія названія растенія или съ нѣм. Mastkraut) и изм. Жеруха (Даль). Жаруха (Meinsh.) Горица, Горицы (Могил. Даль и Wied.) Мокрець (Мал.) Мшанка (Двиг.) Острица, Острицы (Могил. Пабо и Чол. Wied.) Пониклица. — Пол. Karmik, Karmnik. — Чешск. Uraznik (Slob.) Krmnivka. — Сербск. Debelkosa, Dugokos, Lipavica (sub Spergella). — Луж. Kormjenka. — Нѣм. Das Mastkraut, das Klein-Vogelkraut. — Франц. La Sagine. — Англ. Pearl-plant, Pearl-wort.

Sagittāria Sagittaefolia L. Alismac. Kunth. 3. 155. Оть лат. Sagitta, стрѣла, по формѣ листьевъ. Фарм. назв. Sagittaria s. Plantago aquatica (Radix et Herba). Батланъ (Южн. Росс.) Батлачикъ (Астрах. Вѣстн. Естеств. Наукъ 1856). Бадлачикъ (Астрах.) Батлочки (Астрах.) Болотникъ (Тверск.) Пуп.) — Гусятникъ (Cap.) — Козлы. Козли (Малор.) Чо́вникъ (Малор. Рог. Волк.) Щучьная трава (Олон. Повѣн. Григор.) — Назв. искуств. составл. и заимствованныя. Стрѣла трава, Стрѣла меньшая трава (Кондр.) Водяная стрѣла (Укр. Кал.) Водяна стріла, Стрілиця (Малор. Рог.) Стрѣлица, Стрѣльница. Стрілка (Малор. Сред.) Стрѣлолистъ (Двиг. род.) Стрѣлолистникъ. Совина стрѣла (Сл. Церк.) — Ушница (съ пол.) — Назв. общія съ Alisma Plantago, Butomus umbell. и Menyanth. trifol. вслѣдствіе нѣкотораго сходства по мѣсту произрастанія — Батлачикъ, Вахта, Вахта желтая[1] (Кондр.) Лягушечникъ болотный (Нижег.) Лягушечья трава (Влад.) Желтый Шильникъ[1] (Новор.) Бабка водная (общ. съ Alisma Plantago вслѣдствіе одинаковаго фарм. назв.) — Названія ошиб. присвоиваемыя — Жируха (Тамб. Сарат.) Плаунъ (Нижег.) Языкъ зміиный (Кондр.) — Русин. Цибулинне. — Пол. Uczyza. Strzałka, Wodna Strzałka. — Чешск. Šipenka (Pr.) Robáč, Šipovenka, Šipkovenka, Ušice, Střilovká. — Сербск. Strelaza. — Луж. Wodna mil. Šipica, Šipjenka. — Финн. Keiholehti, Keihäänlehti. — Нѣм. Gemeines Pfeilkraut. — Франц. La Fléchière, Le Fléchier. Fléche d'eau. La Sayette. — Англ. Common Arrow-head. Корень мучнистъ и употр. калмыками въ пищу.

Salicōrnia herbacea L. Salsolac. XIII. 2. 144. Бирюгонъ (Левч.) Moкрединникъ (Кален.) и иск. составл. Солецъ тр. (Кондр.) Солеросъ (Кален.) Солонецъ (Щегл.) Сольникъ (Сл. Церк.) Солянка. — Пол. Solirod (род.) — Чешск. Slanorožec (род.) — Сербск. Caklenjača, Caklenica. — Финн. Suola-yrtti. — Кирг. Сорокишъ-чупъ (Катал. Турк. выст.) Ssuran (Lehm. sub var. prostrata). — Сарты Кыркъ-бугунъ. — Груз. Чаганъ. — Нѣм. Glaskraut, Glasschmalz. — Франц. Salicor, Salicorne, Salicot, Le Soude, Passe-pierre, Cristemarin. — Англ. Glasswort, Saltwort (род.) Crab-Grass, Sea-Grape. Прежде употр. въ видѣ салата какъ противуцынготное средство. Изъ нея добывается сода и натръ. Разводится искуственно во Франціи.

Sālix Tourn. Salicin. XVI. 2. 191. У древнихъ Грековъ — Itea. Бередникъ, Бредникъ, Бреднякъ, Бредина. Верба. Ветла. Вѣтвина, Ива, Ивина, Ивнякъ. Лоза. Молокитникъ. Ракита, Ракитникъ, Ракитовое дерево, Ракитовый кустъ, Ракитина. Талъ. Талина, Таловникъ, Тальникъ (съ тат.) Тополь, Тополецъ (назв. Ветлы въ заозерскихъ

  1. а б Почему это растеніе наз. Желтою Вахтой, Желтымъ Шильникомъ совершенно непонятно.