Страница:Франциск Скорина его переводы, печатные издания и язык.pdf/269

Эта страница не была вычитана

Въшли соу крагоуилоу, и приа й рагоуилъ срадостию: расмо-трдше товию рагоуилъ, и ре аннѣ женѣ своей колико подобенъ е юноша той братанічю моемоу. — 1506 У przyssli gsu k Ra-guelowi: a przyal gest ge Raguel s radostij. A pohlediew na Thobiasse Raguel rzeki gest Annie manželcze swe. Kterak welmi podobny gest mladenecz tento k przijbuznemu bratru memu.

VIII, 10, 11 Capa такоже млиласд гоу глд, оумлръди ипомлоуи на ги бе, ида да соба въ зравіи състарѣемосд: u быст вънега запѣли кжры. повелѣлъ рагоуиль призвати слоугь свой, иидоста съ ни51 въкѵпѣ да ископают гробь[1]. — 1506 Sara take modliła se rzkucz: Smilug se nadnami: Smilug se nadnami pane boże: a clayž abychom se oba we zdrawij s starała. Ystalo se gest kdyż kaury zpiewagij: kazał Raguel zawolati služebnij-kuow swyeh: a ssli s nijm społu aby wykopali hrob. — ре оубо capa, помилоуи насъ ги помилоуи насъ, исъстарѣе сд оба такб: здрави. истворено бы окрестъ птенечыіьГ пѣшіе звати, повелѣ же рагоуилъ рабоы своимъ и идоша снімъ тако даископаю’ ровъ. — Dixit quoque Sara: Miserere nobis, Domine, miserere nobis, et consenescamus ambo pariter sani. Et factum est circa pullorum cantum, accersiri jussit Raguel servos suos,et abierunt cum eo pariter, et foderent sepulcrum.

X, 1 Иегда замешкальсА товіа навратити додомоу, про свабу, жжрйсд сѵць его товіа глд, вѣсили прощо мешкает снь мои. — Егдабо пребываніе твордше товиа прибрацѣ прилѣжепъ бы. оць его товиа рекоущи. мниши ли въскоую пребывает снъ мои. — 1506 Akdyż prodlewal Tobiass nawratiti se domuow pro swatbu. Pecżowal otecz gelio Tobiass stary rzka. Wijessli prócz

  1. Острожск. библія: «Исара такоже моллшесА гіііоще, помилЗи на ги помилЗи на, идасътарѣемсА оба здрава. Ибысть въ кꙋро глашеніе, повелѣ рагЗилъ призвати рабы своа, іидоша спимъ въкЗиѣ дай скопа ютъ гробъ».
Тот же текст в современной орфографии

Въшли соу крагоуилоу, и приа й рагоуил срадостью: расмо-трдше товию рагоуил, и ре анне жене своей колико подобен е юноша той братаничю моемоу. — 1506 У przyssli gsu k Ra-guelowi: a przyal gest ge Raguel s radostij. A pohlediew na Thobiasse Raguel rzeki gest Annie manželcze swe. Kterak welmi podobny gest mladenecz tento k przijbuznemu bratru memu.

VIII, 10, 11 Capa такоже млиласд гоу глд, оумлръди ипомлоуи на ги бе, ида да соба в зравии състареемосд: u быст вънега запели кжры. повелел рагоуиль призвати слоугь свой, иидоста с ни51 въкипе да ископают гробь[1]. — 1506 Sara take modliła se rzkucz: Smilug se nadnami: Smilug se nadnami pane boże: a clayž abychom se oba we zdrawij s starała. Ystalo se gest kdyż kaury zpiewagij: kazał Raguel zawolati služebnij-kuow swyeh: a ssli s nijm społu aby wykopali hrob. — ре оубо capa, помилоуи нас ги помилоуи нас, исъстарее сд оба такб: здрави. истворено бы окрест птенечыиьГ пешие звати, повеле же рагоуил рабоы своим и идоша сним тако даископаю’ ров. — Dixit quoque Sara: Miserere nobis, Domine, miserere nobis, et consenescamus ambo pariter sani. Et factum est circa pullorum cantum, accersiri jussit Raguel servos suos,et abierunt cum eo pariter, et foderent sepulcrum.

X, 1 Иегда замешкальсА товиа навратити додомоу, про свабу, жжрйсд сиць его товиа глд, весили прощо мешкает снь мои. — Егдабо пребывание твордше товиа прибраце прилежеп бы. оць его товиа рекоущи. мниши ли въскоую пребывает сн мои. — 1506 Akdyż prodlewal Tobiass nawratiti se domuow pro swatbu. Pecżowal otecz gelio Tobiass stary rzka. Wijessli prócz

  1. Острожск. библия: «Исара такоже моллшесА гиіиоще, помилЗи на ги помилЗи на, идасътареемсА оба здрава. Ибысть в кꙋро глашение, повеле рагЗил призвати рабы своа, иидоша спим въкЗие дай скопа ют гроб».