Страница:Сказания князя Курбского. Ч. 1 (1833).djvu/115

Эта страница была вычитана


крѣпцѣ. Наше же войско великое съ горы оныя егда потиснуша[1] ихъ зѣло, паче же задній конецъ Татарскаго полку, сѣкуще и біюще; тогда едва съ великою нуждою, за Божіею помощію, изыдохомъ изъ вратъ градскихъ. Наши же съ великія горы крѣпцѣ належаще, тиснуша ихъ, намъ же объ ону страну стоящимъ, во вратѣхъ біющеся, не пущающе ихъ изъ града: уже бо намъ на помощь два полка Христіанскіе приспѣша. Имъ же такъ тиснушась неволею, великаго ради належанія съ горы, иже съ вежею[3] высокою равно, яже надо враты бяше, полно трупія ихъ лежаше; среднимъ же и заднимъ людемъ, ажъ по людемъ своимъ идуще на градъ и на вежу. Егда же возведоша Царя своего на вежу, тогда начаша вопіяти, просяще малаго времени на розмову[4]; мы же, мало утишився, послушавше прошенія ихъ. Онижъ абіе сице рѣша, глаголюще: „Поки[5], рече, Юртъ[6] стояше и мѣсто главное, идѣже престолъ Царевъ былъ, потыяжъ[7] до смерти броняхомся за Царя и отечество; а нынѣ Царя вамъ отдаемъ здрава: ведите его ко Царю своему! А остатокъ насъ исходитъ на широкое поле - испити съ вами послѣднюю чашу.“ И отдаша намъ Царя своего со единымъ Карачемъ, что наибольшимъ ихъ, и со двѣма Имилдеши[8]. Царю ихъ было имя Бусурманское Идигеръ, а Князю оному Зеніешъ.[9] И от-

  1. Въ Р. потѣсниша; въ Э. постигнуша.
  2. Несколько букв неразборчиво — Примѣчаніе редактора Викитеки.
  3. Въ Э. ба[?]ею[2].
  4. Въ Э. разговоръ (переговоръ).
  5. Въ Б. и Р. паки; въ Э. донежеле.
  6. Въ Р. и въ П. на полѣ прибавлено: Измаилтескимъ языкомъ, обыкло нарицатися, Царство само въ собѣ стоящее.
  7. до тѣхъ поръ.
  8. Въ Р. и П. на полѣ прибавлено: сирѣчь мамичи, яже бываютъ питаеми единимъ сосцемъ со Царскимъ отрочатемъ.
  9. Въ Р. Зеннешъ; въ Э. Зиннещъ.