nostra infelicia tempora! Per sanctum imperatorem, magnum Constantinum, per exemplar religionis optimum Karolum ! est nunc qui persequatur christianum: nemo prope qui convertat paganum! Unde, о rex, si dederis pacem christianis, pugnaturus propter christianitatem cum paganis, placebit tibi in die novissimo, cum, omnibus dimissis, steteris in conspectui[1] principis eo minori dolore et gaudio maiori, quo recordaris te maiora fecisse bona. Non est, quod timeat rex religionis[2]? homo memor malorum iungat se paganis? Tantum impossibilia nolite querere: aliter quomodo rex vult noster. Hic Boleslavо vos securum facit, 253quia in eternum non debet dimittere, сum in expugnandis paganis semper debet vos diligentissime adiuvare et in omni- |
Не была ли бы для короля великая честь и великое дѣло спасенія, стараться, съ цѣлію умноженія церкви и полученія предъ Богомъ имени апостольскаго, о томъ, чтобы крестился народъ языческій, и помириться съ тѣми, которые могутъ быть союзниками, но союзниками Христіанскими? А все зло происходитъ отъ того, что ни король не вѣритъ Болеславу, ни онъ разгнѣванному королю. Увы, бѣдственныя наши времена! О святой императоръ, великій Константинъ, о лучшій образецъ благочестія, Карлъ! есть теперь такіе, которые преслѣдуютъ Христіанина; нѣтъ никого почти, кто бы обращалъ язычника! Посему, о король, если ты дашь миръ Христіанамъ въ намѣреніи сражаться, на пользу Христіанства, съ язычниками, то ощутишь блаженство, |