Страница:Франциск Скорина его переводы, печатные издания и язык.pdf/200

Эта страница не была вычитана

Времениже мног£ минꙋ7вшꙋ7. Рече кнем£ жена его (глд) доколѣ тръпиши гл а. сепождꙋ7 времд еще мало, чад надѣдніе(-д) спсеніа(-д) моего. Себо погребисд (ГОземлд) памдт(ь) твод(а) ГОземлд. СнСиве твои идгцерд моего чрева, печали и болѣзни, (ихже вотще родих съ болѣзнію) Ты же самъ въ гнои и червѣ (червех) сѣдиши обнощь (внѣ) нагаснѣ бес (безъ) покрова. Азже преходдщи иработающи (работад). Мѣсто ГОмѣста обходдщи. идомъ ГОдомꙋ. Чающе слнце когда зайдетъ (солнечнаго за-хожденід) да почію шболѣзни итрꙋ7дъ(-а). ижемд ннѣ іибдръжать (обдержат). Норци(ы) нѣчто слово (нѣкій глъ) къ гоу и оумри.

Текстъ Паремейника 1271 года (Императ. Публ. библ., Q п. I, № 13) отличается слѣдующими особенностями: «лѣтоу же многоу мимошъдшоу ре же емоу жена іего. докоудѣ стражеши глд. се жидоу оище мало врѣмд. чага надѣганига спсению моюмоу. себо погыбе твога памдт ГОземлд. сынве идъщери моего чрева страсти иболѣзни ихъже вътъщетоу троудихсд съоусилыемь. тыже самъ въ гною, и въ чрьвьхъ сѣдиши. сибнощъ прѣбывага нагаснѣ азъ же заблюжающига раба на мѣсто ГО мѣста, прѣхо-ддщи: и въ храминꙋ7 ГОхрамины приходдщіі чающи слнцд къгда зайдетъ, дапочию ГОтроудъ и ГОстрастии. гаже мд нынѣ сѵдьржатъ нъ рьци глъ единъ къ Тꙋ и оумьри».

Іовъ III, 1 Посемже ГОверзе.Иовъ ꙋ’ста свод ипроклине день свои глд. — 1499 и Острожск.: посемъ ГОвръзе ісивъ ꙋ7ста свод и проклдтъ дііь свои глд. — 1506 Po tiecłi clniech: otewr-zel gest lob vsta swaa: a złorzeczył dni swemu: a rzeki. — По древнему чешскому переводу (Ćasopis, 1864, стр. 289): Pak potom, rozjewiw lob usta sva, pokle svoj den, a rka.

IX, 9 Юнъже сътворилъ звѣзды рекомыѧ возъ[1], извезды

  1. «Лексиконъ» Памвы Берынды (1653), стр. 235: Арктосъ звѣзда, що медведем зовбтъ, або воз нбны.
Тот же текст в современной орфографии

Времениже мног£ минꙋ7вшꙋ7. Рече кнем£ жена его (глд) доколе тръпиши гл а. сепождꙋ7 времд еще мало, чад надедние(-д) спсениа(-д) моего. Себо погребисд (ГОземлд) памдт(ь) твод(а) ГОземлд. СнСиве твои идгцерд моего чрева, печали и болезни, (ихже вотще родих с болезнию) Ты же сам в гнои и черве (червех) седиши обнощь (вне) нагасне бес (без) покрова. Азже преходдщи иработающи (работад). Место ГОместа обходдщи. идом ГОдомꙋ. Чающе слнце когда зайдет (солнечного за-хожденид) да почию шболезни итрꙋ7д(-а). ижемд нне иибдръжать (обдержат). Норци(ы) нечто слово (некий гл) к гоу и оумри.

Текст Паремейника 1271 года (Императ. Публ. библ., Q п. I, № 13) отличается следующими особенностями: «летоу же многоу мимошъдшоу ре же емоу жена иего. докоуде стражеши глд. се жидоу оище мало времд. чага надеганига спсению моюмоу. себо погыбе твога памдт ГОземлд. сынве идъщери моего чрева страсти иболезни ихъже вътъщетоу троудихсд соусилыемь. тыже сам в гною, и в чрьвьх седиши. сибнощ пребывага нагасне аз же заблюжающига раба на место ГО места, прехо-ддщи: и в храминꙋ7 ГОхрамины приходдщиі чающи слнцд къгда зайдет, дапочию ГОтроуд и ГОстрастии. гаже мд ныне сидьржат н рьци гл един к Тꙋ и оумьри».

Иов III, 1 Посемже ГОверзе.Иов ꙋ’ста свод ипроклине день свои глд. — 1499 и Острожск.: посем ГОвръзе исив ꙋ7ста свод и проклдт дииь свои глд. — 1506 Po tiecłi clniech: otewr-zel gest lob vsta swaa: a złorzeczył dni swemu: a rzeki. — По древнему чешскому переводу (Ćasopis, 1864, стр. 289): Pak potom, rozjewiw lob usta sva, pokle svoj den, a rka.

IX, 9 Юнъже сътворил звезды рекомыѧ воз[1], извезды

  1. «Лексикон» Памвы Берынды (1653), стр. 235: Арктос звезда, що медведем зовбт, або воз нбны.